Željko Vasić promovisao je novu pesmu i spot “Lako je umreti” u beogradskom hotelu Hajat i tokom druženja sa predstavnicima medija odgovorio na mnoga pitanja koja se odnose na njegovu karijeru, ali i privatni život.
Bila je to press konferencija bez cenzure tokom koje je popularni pevač otkrio da će do kraja leta ekranizovati još tri pesme i iz tog razloga već za koji dan otputovati na Maltu, a tokom avgusta čak u daleki Sibir.
Ima li nade za pop muziku?
-Sve dok uvozimo "splet grčkih okolnosti” sa Halkidikija, Pefkohorija, Tasosa i ostalih omiljenih letovališta, mislim da nema nikakve nade za našu pop muziku. Moraju domaći autori da se pomuče malo i da pomeraju stvari. Lako je uzimati tuđe, mada, šta ja pričam kad mi više volimo tuđe nego svoje!
Odoleo si aktuelnim muzičkim trendovima iako ti je čak i devetogodišnji sin Andreja predložio jednom prilikom da kreneš tim putem?
-Andreja je svedok moje borbe sa neukusom i šundom. Žao mu je svog tate koji je jako zabrinut zbog kulturološkog genocida koji nam se odvija pred očima. Vidi moju svakodnevnu borbu sa vetrenjačama i naravno da me je tešio i rekao: “Tata, zašto ti ne snimiš nešto ovakvo?! Vidiš da svi to vole!” Rekao sam mu da vole mnogi ljudi i drogu, alkohol, cigarete ali sam ga i pitao da li to znači da je sve to dobro?!?! Kada bih posustao i ušao u tu kolotečinu, bio bih jako nesrećan. Ne želim da me se deca jednog dana stide.
Koliko je teško u ovim vremenima ostati svoj, živeti u skladu sa svojim principima?
-Mi smo prvaci sveta u usvajanju gluposti koja nam se servira sa svih strana. Ima jako malo slobodoumnih ljudi...to je igra bez granica,sa vrlo neizvesnim krajem i svakako katostrofalnim posledicama koje već sad osećamo, a da nismo ni svesni toga.
Čega si se sve odrekao zarad karijere?
-Ako se čovek bavi muzikom na način na koji ja to radim, onda mora da bude spreman da žrtvuje mnoge dragocene stvari. Pri tom ne mislim na novac. To je za mene potpuno nebitno. Novac je za mene samo sredstvo i služi da mi olakša život. Nekad ga imam dovoljno, ali često i ne.Odrekao sam se mnogih stvari u životu, ali tu mislim pre svega na moje vreme koje sam posvetio muzici i svojoj karijeri.Najžalije od svega mi je što manje vremena provodim sa svojom porodicom. Teško mi je da čujem kako nedostajem svojoj deci. Andreji posebno. On i ja u poslednje vreme svako veče šetamo i tada se kvalitetno ispričamo. Trudim se da svaki trenutak posvetim sinu jer osećam da sam mu potreban. Treba živeti danas i sad jer dani i život nemaju reprizu.
