U Kolarčevoj zadužbini u ponedeljak, 16. marta, predstavljen je novi roman Vuka Draškovića „Isusovi memoari“. Roman je svojevrsni nastavak Draškovićevog dela „Nož“. O surovom vremenu koje oslikava događaje u poslednjem ratu na prostorima bivše Jugoslavije osim Draškovića govorili su Ljiljana Šop, književna kritičarka, Dejan Mihailović, urednik, i Dejan Papić, direktor Lagune. Odlomke iz knjige čitao je glumac Milan Cici Mihailović.
Prema rečima direktora Lagune Dejana Papića, novi Draškovićev roman jedno je od najznačajnijih izdanja Lagune od osnivanja, a samo prvo izdanje štampano je u 30.000 primeraka, te ono što je „Nož“ bio za drugu polovinu 20. veka, to su „Isusovi memoari“ za 21. vek.
„Ovo je knjiga o kojoj će se pričati ne samo u ovoj već i u narednim godinama i o kojoj mnogo toga može da se kaže“, istakao je Papić.
Urednik izdanja Dejan Mihailović je kazao da je najnoviji roman Vuka Draškovića takav da je na njemu bilo veoma malo uredničkog posla, te da nema romana i romanopisca u novijoj srpskoj književnosti koji se na takav način upustio u osudu zločina u vreme građanskog rata devedesetih godina kao što je to ovaj roman.
„Unekoliko se ovom uglu gledanja može priključiti Kecmanovićev roman ’Top je bio vreo’, ali on govori isključivo o jednom kratkom vremenu tokom opsade Sarajeva. Vuk Drašković u romanu ’Isusovi memoari’ dao je široku sliku ratnog vremena na jugoslovenskom ratištu devedesetih godina.“
Književna kritičarka Ljiljana Šop je rekla da kad Vuk Drašković napiše roman, u sredini večitih kontroverzi i nepomirljivih podela, uzbude se duhovi – i čitalački i oni koji ne čitaju, i lački i profesionalni. Ona je ocenila da 35 godina prakse redovno pokazuje istovetnu uznemirenost tih duhova, čije reakcije na Draškovićevu prozu idu u svim pravcima demonstriranja zarobljenog uma, ali nikad nisu pravi razgovor o literaturi.
„Ovo je, između ostalog, roman koji želi da okončamo sa pokušajima da zaboravimo šta je bilo i kako je bilo i devedesetih uopšte i u tom ratu. Kao što je ’Nož’ progovorio o onome što je u NDH rađeno srpskom narodu u vreme kada je o tome bilo ogavno i nezamislivo govoriti i kada je to bilo tabu tema. Drašković je od ’Noža’ pripovedao o običnim ljudima i njihovim nevoljama i tragedijama u tim našim smutnim vremenima, koja su nam nametali ideološki pukovi i huškačka politika, bez obzira na njihov tretman“, rekla je ona.
„Moramo ispričati istinu o svemu što je bilo, moramo imati snage da govorimo ne samo o zločinima nad nama, već i o našim zločinima nad drugima“, izjavio je sinoć pisac Vuk Drašković na promociji svog novog romana „Isusovi memoari“.
„Moramo da se odredimo prema balvanima u sopstvenom oku, mi to moramo i možemo.“ On je istakao da mu je drago što izgleda da je roman dobro primljen kod čitalaca. „Bilo bi mi, možda, draže da romana i nema, da nema Veljkovog svedočenja o zlom vremenu ubijanja jedne velike države i zločina koji su pratili smrt Jugoslavije“, rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, srpska književnost već 25 godina čeka svog Ivana Gorana Kovačića, Skendera Kulenovića, Vladimira Nazora... „Ja ne pretendujem da sam taj, ali voleo bih da budem“, kazao je Drašković. „Kad sam pisao ’Nož’, ni pomišljao nisam da ću ga doživeti, a nažalost, doživeo sam. Doživeo sam i to da se, simbolično govoreći, ’Nož’ nađe u rukama Srba, da počinimo tolika zla tobože u ime nacije. Nikad nijedno zlo ne može biti u ime nacije, već samo na njenu štetu“, rekao je Drašković.
On je rekao da ga je i pisanje i bavljenje politikom skupo koštalo.
„Upravo zbog toga mislim da sam i kao političar i kao pisac nastojao da budem pošten i da ne prodajem najskuplju robu – laž“, zaključio je Drašković.
