Vinjak je alkoholno piće omiljeno ljudima svih generacija. Specifična aroma i miris vinjaka čine ga nezaobilaznim delom trpeze tokom slavlja. Mnogo je razloga zašto je vinjak toliko obožavan na našim prostorima, a izuzev ukusa to su svakako cena vinjaka kao i odnos cene i kvaliteta.
U nastavku teksta predstavljamo vam osobenosti vinjaka i dajemo vam odgovore na pitanja kao što su “od čega se pravi vinjak” i “koja je razlika između konjaka i vinjaka”.
Kako se pravi vinjak - na koji način nastaje ovaj ukusan napitak?
Vinjak je destilat vina, što se na neki način može zaključiti iz njegovog imena, a proces nastajanja ovog alkoholnog pića obuhvata niz postupaka kako bi se dobio specifičan i jak ukus ove žestine.
Vinjak nastaje od različitih sorti grožđa, a za najkvalitetniji vinjak koriste se ona koja sazrevaju kasnije i koja sadrže manje količine šećera. Najpogodnije bi bilo da se za proizvodnju vinjaka koriste plodovi koji rastu u umerenoj klimi.
Prerada grožđa teče slično kao tokom proizvodnje belog vina, ali bez dodatka sumpor-dioksida koji bi znatno uticao na ukus i kvalitet vinjaka. Ključni postupci u procesu nastajanja vinjaka su svakako destilacija i starenje. Destilacija dolazi nakon alkoholne fermentacije i najbolje je da se izvodi pomoću jednostavnih aparata za destilaciju uz zagrevanje vatrom ili vodenom parom.
Nakon što je završena destilacija, vinski destilat ima od 60 do 70% alkohola, a da bi dobio karakterističan ukus treba da odstoji u hrastovim buradima. Naime, kvalitet i način proizvodnje buradi, kao i uslovi i dužina starenja, igraju veliku ulogu u finalnom harmoničnom ukusu vinjaka.
Nakon dužeg starenja, vinjak poprima nežnije arome vanile i drugih blagih nota. O važnosti godina starenja govori i činjenica da se na etiketama flaše vinjaka ističe dužina starenja, minimum je 2 godine. Procenat alkohola je još jedna informacija koju ćete pročitati na etiketi i on najčešće iznosi 40 vol.%.
Složićete se da je ovo prilično jako alkoholno piće, te ako umereno uživate u njegovom ukusu, biće vam odličan pratilac na mnogim žurkama, a doček Nove godine je prava prilika da ukoliko niste, probate ovo popularno piće.
Rubinov vinjak - jedno od najpoznatijih pića na našim prostorima
Kada u Srbiji kažete vinjak, prva pomisao velikom broju ljudi bi bila Rubinov vinjak i to ne bez razloga. Rubin je kompanija iz Kruševca koja se bavi proizvodnjom različitih alkoholnih pića, a pored vina, njihovo najpoznatije piće je svakako Rubinov vinjak.
Ova kompanija ima tradiciju dugu 60 godina, a kvalitet i popularnost postepeno su se gradili, te su sada njihovi proizvodi omiljena pića stanovnika naše i okolnih zemalja. Vinogradi kompanije Rubin se nalaze u Srbiji, a hrastova burad za proizvodnju pića se pravi i priprema na poseban način.
Osim klasičnog vinjaka u okruglastoj i četvrtastoj boci, tu su i dva veoma popularna pića - vinjak 5 V.S.O.P. i vinjak XO. Oznaka V.S.O.P. znači “very superior old pale” te vinjak sa takvom oznakom stari najmanje 4 godine, a oznaka XO označava vinjak koji je stario najmanje 10 godina. Vinjak 5 i Vinjak XO predstavljaju premijum pića vhunskog kvaliteta.
Ukoliko malo bolje posmatrate, starost vinjaka možete prepoznati i po boji, a vinjak Rubin sa oznakom XO stari od 10 do 25 godina i ima bakarno crvenu boju.
Omiljeni koktel na kućnim žurkama - Vinjak cola
Dok Rubin nije izbacio sada već poznati proizvod u limenci vinjak colu, mladi su se na kućnim žurkama snalazili upravo pravljenjem ovog koktela od poznatog gaziranog pića i i vinjaka.
S obzirom na to da ukus vinjaka ne prija svačijim nepcima, kombinacija sa slatkastim gaziranim pićem predstavlja idealan izbor za uživanje u društvu prijatelja. Odnos vinjaka i Coca-cole svakako zavisi od vašeg ukusa.
Saznajte razliku između vinjaka i konjaka
Verovali ili ne razlika između vinjaka i konjaka je minimalna, ali strogi francuski zakoni učinili su konjak posebnim zaštićenim pićem, te niko drugi ne sme da koristi taj naziv za svoje proizvode. Francuski konjak proizvodi se u blizini istoimenog grada, u regiji La Charente i predstavlja derivat vina, odnosno vrstu vinjaka.
Osnovna razlika između konjaka i vinjaka je način proizvodnje, a samim tim i procenat alkohola. Kada je u pitanju vinjak procenat alkohola je oko 40%, dok konjak sadrži oko 53% alkohola. Konjak se pravi od specijalne francuske sorte belog grožđa, a stari u hrastovim buradima nastalim na tim prostorima.
Prilikom proizvodnje konjaka posebno se obraća pažnja na destilaciju koja se vrši dva puta, a iako je to preporuka i za vinjak, često se pribegava lakšim metodama.
Smatra se da je konjak nastao mnogo ranije od vinjaka koji mi danas poznajemo, negde se navodi 17, a negde 18. vek. Ovo piće je okriveno sasvim slučajno, a kada su ga prvi put probali, ljudi su se zaljubili u njegov ukus.
Sa druge strane, vinjak je na našim proizvodima počeo da se pravi tridesetih godina prošlog veka, a za tvorca ovog napitka smatra se Dragoljub Marković, vinar koji je završio studiranje u Parizu gde je naučio tajne proizvodnje vina i konjaka, a potom se vratio u rodno mesto Aleksandrovac.
Kao i za početak proizvodnje vinjaka, mnoštvo priča vezuje se i za naziv vinjak, jedna govori da je ime nastalo kombinacijom naziva - viski i konjak, a druga da je ovaj napitak dobio ime po vinu od kojeg se i pravi.
Kada je u pitanju vinjak cena je negde oko 1000 dinara za litar, a varira u zavisnosti od trgovinskog lanca koji odaberete za kupovinu. Vinjak se dugo smatrao pićem radničke klase, nezaposlenih ljudi i studenata, ali je potrebno razbiti tu stigmu i dodeliti mu titulu kakvu je zaslužio. Prva i osnovna činjenica je da je vinjak prirodno piće nastalo na sličan način kao i vino, a ukoliko ga pravilno dozirate možete osetiti sve čari njegovog ukusa i što je još važnije - ne osetiti posledice prekomernog konzumiranja alkohola.
